Miša Jelić

U ZNAKU DUGE

U središtu Jelićevog slikarskog simbolizma, dakle, nije samo ovaj ili onaj siže slikanog prizora, vec je u njemu sadržan sam pojam lepote. Taj pojam je teoretski, uvek diskutabilan, što Jelić ničim neosporava, ali taj pojam je istorijski zasnovan i iskustveno određen. Na tu činjenicu se poziva Jelić u svom simbolizmu. Vrednost životnog iskustva podupire autentičnu ljudsku potrebu za lepotom koja se, ne jednom, pokazala jačom od želje za istinom. U tom aspektu, neosimbilizam kao što je Jelićev, nije nikakva utopija, stvorena u znaku maglovitog pojma lepote. Na utopiju više liči onaj sinhronizam svesti i stvarnosti koji u ime istine uporno pokušava da ostvari "nova" avangarda, iako je ona stara razumno odustala od takvih pokušaja.

filmski režiser i filmski i likovni kritičar Đorđe Kadijević, septembar, 1996.g.